Smisao Dzihada

Es Selamu Alejkum,

Zelio bih nesto napisati o Dzihadu. Dzihad je je u stvari izveden od arapskog glagola “džahede” čije je lingvističko (jezičko) značenje naprezanje, ulaganje napora i borba. Džihad u Islamu znači ulaganje krajnjih napora kako bi se postiglo Allahovo zadovoljstvo. Neiznenađujuće je i to da prethodna definicija sadrži borbu jer je i borba oblik ulaganja krajnjih napora. U stvari, kada je termin džihad spomenut u Kur’anu, u većini slučajeva je značio borbu na Allahovom putu i ulaganje krajnjih (fizičkih) napora da se uzdigne Allahova riječ. Onaj ko sudjeluje u džihadu zove se mudžahid. Džihad je vrlo važan dio islama. Po nekim ucenjacima Dzihad je za malo postao sesti Islamski temeljni princip. Postoji obrambeni Dzihad i Dzihad sirenja Islama. Obrambeni Dzihad je osnovni Dzihad i on se odnosi samo u slucaju kad je muslimanskli narod napadnut od neprijatelja. Tada je obaveza muslimana da se odupru i da se bore za odbranu Islama. Drugi tip Dzihada je u sirenju Islama i oslobadjanju ljudi od neznanja. Dzihadom su uz Allahovou pomoc osvojeni mnogi dijelovi zemlje i mnogi narodi su primili Islam. Dzihad se vodio ne iz mrznje prema nemuslimanima nego iz milosti Bozje kako bi se prosirila Allahova rijec i kako bi ljudi bili spaseni primanjem Islama. Dzihad nije predvidjao masakre, osvjetu, istrebljenje, silovanje, nasilna islamizacija i ostalo, nego je predvidjao osvajanje teritorije i uspostavljanje Islamske vlasti.
Dzihad oznacava borbu a ta borba oznacava ustrajnosti i upornost ostanka u Islamu. Sufije se uzdaju u taj unutarnji Dzihad borbe sam sa sobom tako da oni pridaju tome znacaj u svom asketskom zivotu.

U danasnje vrijeme se desava da mnogi proglasavaju Dzihad ali ne ratuju po Dzihadu. Ubijaju se nevni civili, muslimani ili nemuslimani, podmetaju se bombe u dzamijama i crkvama, i sto je najgore vrse se samoubilacki napadi koji su strogo osudjeni od Muhammeda s.a.v.s. Samoubici je zabranjeno klanjati Dzenazu. Zato, se kod muslimana mora promijeniti metodologija rata i ratovati onako kako su ratovale prve generacije muslimana. Nikome nije muka poginuti na bojnom polju ali je strasno kad nevni civili stradaju. To je zalost i grijeh. Istina je da je u Afganistanu prisutna strana vojska i da su muslimani obavezni da se odupru stranoj vojsci. Ali ne na ovaj nacin. Na ovaj nacin i jedni i drugi su isti.
Samoubica nije simbol Islamskog viteza i to nije dostojno jednog muslimana. Islamski vitez izlazi na bojno polje oci u oci sa neprijateljem i tada pokazuje svoj snagu i hrabrost. Mislim, da se tako ratuje, sigurno bi to bila efikasnija borba od samoubilackih akcija.